Upoznajte Anu
Ana Stojanović je zaljubljenik u prirodu i entuzijastičan borac protiv klimatskih promena. Učenica je I godine Gimnazije ''Stevan Jakovljević'' u Vlasotincu. Voli da provodi vreme u prirodi sa svojim ljubimcima. Zagovornik je zdravog načina života. Svakodnevno se trudi da svom društvu i okruženju u kome živi pomogne u shvatanju ozbiljnosti situacije u kojoj se nalazimo. Svojim primerom pokazuje da svako od nas može uzeti učešće i dati doprinos očuvanju prirode. Njen cilj je podizanje ekološke svesti o klimatskim promenama. Uživa dok svakodnevno sadi razne vrste biljaka. Još iz vrtića, njen moto je: ''Gde god nađeš zgodno mesto ti drvo posadi, jer je drvo blagorodno pa će da nagradi!''. Ana se ne plaši borbe! Učestvuje u svim akcijama za spas planete Zemlje! A ovim blogom i sama daje svoj mali doprinos.
Život ili šta?
Da li je moguće da jedna petnaestogodišnjakinja može podstaći ljude na razmišljanje o životnoj sredini i klimatskim promenama? ,,Ništa nije nemoguće za onoga ko ima volju pokušati'' –Aleksandar Veliki.
Iako znate da vaš automobil radi po sistemu korišćenja fosilnih goriva, ipak ste pre izabrali da stvarate emisije štetnih gasova nego vozili bicikl ili prošetali? Svakodnevno koristite dezodoranse, lakove za kosu, frižidere ili klima uređaje? Prekomerno trošenje energije postalo je normalna pojava poput treptaja oka. Zašto su proizvedi fabrika 21. veka još uvek izuzetno štetni po životnu sredinu? Jednokratna plastika je još uvek u upotrebi? Havarije nafte nisu nesvakidašnja pojava? Vazduh koji udišemo pun je hemikalija koje mogu biti smrtonosne. A kada ste poslednji put zasadili drvo i rekli NE stvaranju emisija? O efektu staklene bašte čuli ste od mlade osobe? Pa se onda zbunjeno pitam da li ste vi, odrasli, pomislili da će vaša deca ili unuci ispaštati zbog vaše nemarnosti prema prirodi, tj. prema sebi, jer čovek pripada prirodi, a ne priroda čoveku? Prema kojoj tačno tački teži društvo svojim industrijskim napretkom? Kada napredak prestane, u kakvim će uslovima ostaviti čovečanstvo?
Čujte!
Efekat staklene bašte
Da li to ima veze sa drvećem koje smo posadili ili nismo? Ima li veze sa sredstvima za ulepšavanje i prevoznim sredstvima? Najveću povezanost ima sa nemarnošću i neinformisanošću ljudi. Sa pronalaskom vatre ljudi su počeli da zagađuju vazduh koji udišu, pa tako i atmosferu.
Sve se naglo ubrzalo industrijalizacijom pre oko 250 godina. Efekat staklene bašte poznat je više od jednog veka. Britanski fizičar Džon Tindal je 1850-ih izveo laboratorijska merenja infracrvenog zračenja, što je ustvari toplota. Pokazao je da gasovi, kao što je ugljen-dioksid, apsorbuju toplotu, tako da se ponašaju kao dodatni prekrivač koji zagrejava Zemljinu površinu. To umanjuje toplotno zračenje u svemir, tako da nastaje privremena energetska neravnoteža. Više energije dolazi do Zemlje, nego što odlazi od nje, sve dok se ne zagreje toliko da ponovo ispušta onoliko energije koliko je apsorbuje od Sunca. Da li više energije ulazi nego što izlazi? U slučaju da je tako, zagrevanje će se dalje nastaviti.
Sunce nije glavni uzročnik klimatskih promena koje se dešavaju. Dokaz je izmerena energetska neravnoteža koja se dogodila upravo u periodu najdubljeg zabeleženog solarnog minimuma tj. kada je dopiranje Sunčeve energije do Zemlje bilo najmanje. Uprkos tome više energije je dolazilo nego što je izlazilo. Ovo je kristalno jasan pokazatelj da je efekat sunčevog sistema na klimu nadjačan efektom rastuće količine gasova staklene bašte i to uglavnom usled sagorevanja fosilnih goriva.
Pustolovine plastike
Lakše je kupiti plastičnu kesu za par novčića, nego biti uzor drugim ljudima za odgovorno ponašanje prema prirodi. Prema nekim procenama, plastičnoj kesi je potrebno 500 do 1000 godina da bi se razgradila. To znači da se prve plastične kese osmišljene 1957. godine od strane Georga Fišera, nisu čak ni delimično razgradile! U pitanju je period od pola milenijuma!
Gde odlazi plastični otpad? Mali deo procenta se reciklira, dok ostala plastična masa završava u morima i okeanima. Naučnici su 2020. godine otkrili do sada najveće zabeležene nivoe mikroplastike na dnu mora. U analizi koju je predvodio Univerzitet u Mančesteru, pronađeno je i do 1,9 miliona komadića plastike po kvadratnom metru! Ovo zagađenje je pronađeno u sedimentima izvučenim sa dna Mediterana, blizu Italije.
Istraživanje je pokazalo da su mikroplastiku na okeanskom dnu koncentrisale snažne podvodne struje. Doktor Ijan Kejl, koji je predvodio međunarodni tim istakao je: ,, Ove struje stvaraju nešto što se zove naneseni talozi – zamislite samo podvodne peščane dine! Oni mogu da budu dugi desetinama kilometara i visoki stotinama metara. Oni su među najvećim akumulacijama sedimenata na Zemlji. Prevashodno su napravljeni od veoma finog mulja''. Razlog za zabrinutost mogao bi da bude taj što ove struje nose i hranljive materije stvorenjima iz morskih dubina. Na taj način mikroplastika bi mogla da se spušta u žarišta biodiverziteta, povećavajući šansu da će je u sebe uneti morske biljke i životinje. Da li one mogu pobeći od mikroplastike koja ispunjava njihovu životnu sredinu? Pre ili kasnije na našoj trpezi pojaviće se plodovi mora prepuni plastike.
Pokrenite sebe i motivišite druge ljude da recikliraju, smanjite upotrebu jednokratne plastike i doprinesite kvalitetnijoj životnoj sredini!
Procenjuje se da su ljudske aktivnosti prouzrokovale globalno zagrevanje za oko 1 Celzijusov stepen, u odnosu na predindustrijsko doba, uz verovatni raspon od 0,8 do 1,2 Celzijusova stepena. Globalno zagrevanje će verovatno dostići 1,5 stepena između 2030. i 2052. ako temperatura nastavi da raste po dosadašnjoj stopi. Zagrevanje usled antropogenih emisija od preindustrijskog doba do danas trajaće vekovima ili milenijumima i nastaviće da izaziva dalje dugotrajne promene klimatskog sistema. To bi se javilo ukoliko bi ljudi nastavili sa emisijama bez ikakvih ograničenja. Krajem ovog i početkom sledećeg veka, susreli bi se sa temperaturama nezabeleženim u razvoju naše vrste.
Kako se Zemlja bude otopljavala sada usled viška ugljen – dioksida koji izbacujemo u atmosferu, led će se topiti, a ugljen – dioksid i metan će se oslobađati što će za posledicu imati zagrevanje okeana i topljenje permafrosta (predeo večitog snega i leda) .
Kako zamišljate otopljavanje? Da li bi to bila apokalipsa ili par potopljenih naselja? Posledice? Zbog velike količine slatke i hladne vode koja dolazi iz severnih predela moglo bi da dođe do naglog prekidanja Golfske struje, što bi dovelo do kataklizmičnih posledica. Glečeri širom sveta ubrzano se smanjuju i prete da potpuno nestanu, što može imati negativan efekat na čovečanstvo. Velika i brza topljenja glečera u proleće dovode do povećanog nivoa vode u rekama, što bi u kombinacijom sa nestabilnom klimom povećalo opasnost od izlivanja i poplava. Dalje povlačenje glečera u budućnosti bi u mnogim predelima dovelo do otežanog snabdevanja stanovništva vodom, zato što reke odatle dobijaju najveću količinu svoje vode.
Topljenje leda na kopnu utiče na porast nivoa mora. Na Grenlandu postoji dovoljno leda, koji bi u slučaju da se otopi, podigao nivo mora za 7 metara, dok bi led na Antarktiku podigao nivo mora za čitavih60 metara! Očekuje se da će nivo mora nastaviti da raste u budućnosti i da će ugroziti gradove koji se nalaze uz obalu. Suvi regioni postaće još suvlji, tj. u regionima sa malom količinom padavina one će se dodatno smanjiti, dok će vlažni regioni iskusiti povećanje padavina. Istraživanja su pokazala da će padavine biti kraće, ali snažnije (na primer, umesto da pada kiša nedelju dana umereno, ista količina vode će pasti tokom samo dva dana). Na taj način se u značajnoj meri povećava opasnost od poplava!
Efekat staklene bašte ugroziće živi svet okeana! Direktna posledica povećane koncentracije gasova staklene bašte u atmosferi je povećanje kiselosti okeana ili acidifikacija. Ugljen - dioksid iz atmosfere se rastvara u vodi i nastavlja tu da postoji u obliku ugljovodonične kiseline, što dovodi do acidifikacije. Povećana kiselost okeana dovodi do razgradnje elementa kalcijum – karbonata, koji mnoge morske vrste koriste da naprave svoje oklope. Ovo veoma narušava delikatne ekosisteme u prirodi. Naročito su ugroženi fitoplanktoni, koji predstavljaju izvor hrane i osnovni element lanca ishrane, tako da bi i na druge vrste povećanje kiselosti okeana imalo drastičan uticaj.
S druge strane, okeani mogu postati i topliji. Povećanje toplote okeana izuzetno negativno utiče na koralne grebene. Takvi uslovi životne sredine dovode do masovnog izbeljivanja i odumiranja korala. Korali imaju važne funkcije, tako da bi njihovo nestajanje ugrozilo opstanak mnogih vrsta riba koje ne bi imale gde da se mreste. Takođe, smanjuju snagu talasa koja dopire do obale i doprinose eroziji zemljišta. Njihovo nestajanje preti kako životinjama, tako i ljudima!
Okeani su, takođe, veoma zagađeni! Izračunato je da u okeane, svake godine, uđe četiri do 12 miliona tona plastičnog otpada.
Zagrevanje okeana je na globalnom nivou oko 20 puta više od količine korišćenja energije od strane čitavog čovečanstva. Slikovito, to je ekvivalentno eksplodiranju 400.000 atomskih bombi poput one u Hirošimi dnevno, 365 dana godišnje! Toliku količinu dodatne energije Zemlja dobija svakog dana!
Nafta u moru, more u nafti! Havarije nafte i prekomerni ribolov sigurno neće imati pozitivan uticaj na populacijeu morima. Prilikom izlivanja nafte, u dodiru sa vazduhom se stvara tanka skrama koja isparava. Međutim, usled talasanja, nafta se vezuje za vodu i nastaje ,,čokoladna pena'' od koje umiru životinje u priobalnom pesku. Na površini mora, nafta je poput neprovidne folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje pomor planktona, koji su važan deo lanca ishrane. Morske ptice stradaju od katrana koji im se lepi za perje i onemogućava letenje.
U visokim slojevima atmosfere nalazi se jedan veliki sloj ozona koji nas štiti od štetnog zračenja, a mi svojim lošim navikama, često i ne znajući, uništavamo naš štit! Da li ste znali da gas freon koji dolazi iz dezodoransa, lakova za kosu, frižidera i klima uređaja, zajedno sa halonom, koji se upotrebljava kao sredstvo za gašenje požara u protivpožarnim aparatima, dolaze do visokih slojeva u atmosferi? Tada pod dejstvom ultraljubičastog zračenja oslobađaju hlor koji molekule ozona (alotropska modifikacija kiseonika) razlaže na molekule kiseonika. Rezultat smanjenja debljine sloja ozona jeste opasnost po životnu sredinu i čovečanstvo! Direktne posledice ,,ozonskih rupa'' su: povećana stopa oboljevanja od raka kože, očne katarakte i slepila. Postepeno ljudski imuni sistem slabi, tako da uopšte nisu neosnovane ljudske pretpostavke od potencijalne kataklizme!
Na koji način je došlo do kiselih kiša i da li su i one povezane sa antropogenim delatnostima? Kao i sve do sad, i kisele kiše imaju neposrednu vezu sa ljudskim delatnostima. Kisele kiše nastaju emisijama sumpor – dioksida i azot – oksida, koji reaguju sa molekulima vode u atmosferi i stvaraju kiseline. Imaju štetne uticaje na šume, slatke vode i tlo, ubijajući insekte i vodene oblike života, uzrokujući ljuštenje boje, koroziju čeličnih konstrukcija kao što su mostovi i oštećenja kamenih zgrada i statua. Kisele kiše zagađuju vode i štetne su za biljke. Imaju indirektan uticaj na zdravlje ljudi.
Da li ste znali da prosečna evropska porodica dnevno potroši neverovatnih 500 litra vode?! S druge strane, jedna prosečna porodica u Africi dnevno potroši samo 20 litara vode?! Nije li ovo zastrašujuće? Na posletku, osoba koja svakog dana priča o važnostima resursa troši u znatnoj meri više od osobe koja za tu reč nije ni čula. Problem resursa – vode je taj što od ukupne vode na planeti Zemlji samo je 1% slatka, pijaća voda! Imamo resurs koji broji samo jedan procenat, a mi se ponašamo kako? U nekim delovima sveta deca i ljudi obolevaju zbog zagađene vode u 88% slučajeva! Na Antarktiku je 70% pijaće vode, dok do 99% ukupne vode uopšte ne možemo da dođemo! Ljudi uglavnom ne primećuju ugljenikov otisak koji proizvodi upotreba sruje za rad uređaja za domaćistvo, a naročito energija potrebna za zagrevanje vode. Najveći deo emisija od upotrebe vode u domaćinstvimapotiče od energije koja je potrebna za zagrevannje vode, otprilike 46 odsto ako se koristi bojler na gas.oko 17 odsto emisij potiče od upotrebe mašina za sudoev, dok je 11 odsto rezultat korišćenja mašine za veš. U domaćinstvu je sudopera zapravo najveći izvor količine emisija ugljenika povezanih sa upotrebom vode. Kada slavinu u kihinji držimo otvorenu, to dovodi do emisije otprilike 157 kg ugljen – dioksida godišnje, dok mašina za sudove proizvodi 142 kg, mašina za veš 118 kg, a nekada 103 kg. Prema jednoj analizi, korišćenje posude sa vodom u toku ručnog pranja, umesto tekuće vode iz otvorene slavine, moglo bi da uštedi oko 666 kg ugljen – dioksida godišnje. Ako se mašina napuni vešom koji se per ena 60 stepeni Celzijusovih, a zatim suši u mašini za pranje i sušenje veša, proizvodi se količina ugljen – dioksida jednaka 3,3 kg, u poređenju sa samo 0,6 kg, u slučaju da se ista količina veša pere na 30 stepeni Celzijusovih i zatim suši na žici. U jednoj analizi Konzorcijuma za održivost procenjeno je da ako bi se jedna mašina veš anedelnjo prala na programu sa hladnom vodom, umesto tople ili vruće vode, svako domaćinstvo bi moglo da smanji svoj ugljenikov otisak za 23 kg godišnje.
Plovimo rekom koja će ostati bez svog smisla, zbog nas. Naša planeta se zove takođe i Plava planeta, da li će to ime zadržati još dugo? Mi o tome odlučujemo!
Izumiranje
Hoćemo li dozvoliti da period u kome se nalazimo poprimi ulogu šeste velike krize izumiranja? Dve stotine vrsta izumiru svakog dana! Da li svesno izazivamo izumiranje? Zašto očigledne činjenice ništa ne znače našem društvu? Hoće li čovečanstvo, kao društvo, i svako, kao individua, preuzeti odgovornost i učiniti nešto, prevashodno za sopstveni opstanak, pa tako i opstanak svojih potomaka? Da li će čovek kao vrsta postojati za par vekova?! Zašto sam naišla na podatak da život posle 2050. neće postojati?! Da li bi to trebalo da bude motivacija mojoj generaciji i meni?
Godine2050. imaću 45 godina. Šta bi trebalo da odgovorim deci ako me budu pitala: ,,Mama, zašto niko nije ništa preduzeo kada su imali priliku? Ako si znala da čovečanstvo plovi brodom, ne osvrćući se sa puta bez povratka, zašto to nisi objasnila ljudima? Ko je odgovoran za ovo, zašto baš ovako, mama?'' Možda će vas vaša deca ili unuci pitati isto. Šta biste im tada odgovorili? Jedno je sigurno, taj odgovor, kakav god bio, neće vas vratiti u ovaj trenutak, u kome, iako vam polako izmiču, još uvek držite po koji konac u svojim rukama! ,,Priznajem, ja sam podjednako kriv/a za ovakav kraj''. Možete na više načina izreći suštinu u ovom obliku izrečenu, jer drugu mogućnost nećete imati. Kako biste se tada osećali? Da li biste se setili svog bezbrižnog detinjstva i mladosti? Svi smo mi nečija deca! Verovatno ste imali priliku da čujete: ,,Na mladima svet ostaje''. Da li ste tada mogli da pretpostavite ovakvu budućnost ili onu koja tek sledi, ako se svest ljudi ne pomakne iz svog zaleđenog mesta? Zašto bi onda trebalo da idem u školu i učim za budućnost koje uskoro neće biti?
,,Svako kroji svoju sudbinu!'' To mladim generacijama ništa ne znači, jer kako će moja generacija skrojiti svoju sudbinu, ako nemamo osnovne elemente za kalup kakav želimo? Umesto toga, kalupe nam kroje društvene norme koje mi ne možemo promeniti, već smo prinuđeni da prihvatimo kalupe koji nisu ni blizu našoj veličini, jer imamo li izbora? Naša sudbina je u vašim rukama! Stoga, ne mogu da čekam da odrastem da bi ljudi hteli da me saslušaju! U kakve osobe rastu mlade generacije? Mi učimo od vas, od odraslih ljudi koji sve više postaju nemarni. Kakav primer dajete nama koji tek ulazimo u ovaj surovi svet otimačine i materijalizma? ,,Prirodu nismo nasledili od naših predaka već smo je pozajmili od naših unuka!'' Zaboravili ste ovo? Želim da se promenite, da promenite način svakodnevnog života tako što ćete promeniti svoje navike! ,,Ukoliko stvarno mislite da je problematika zagađivanja manje važna od ekonomije, probajte da ne dišete dok brojite novac!'' – Guy McPherson. Neke novčanice su zelene, ali ne proizvode kiseonik!
Resursi su ograničeni, a mi se ponašamo kao da se nikada neće dogoditi ono što je počelo! Pred našim očima svet se topi i isparava! Zemlja polako postaje planeta bez uslova za život! Jedino sada je trenutak u kome imamo priliku da izaberemo! Ja glasam za život, a vi?
Magično rešenje
Magično rešenje ne postoji. Postoje samo dve alternativne metode za povratak u kolosek. Primarna je podizanje svesti ljudi o ozbiljnosti krize u kojoj egzistiramo, dok je druga, nimalo manje važna, metoda, ustvari, uzimanje aktivne uloge! Svako od nas bi mogao da ima doprinos u poboljšanju uslova životne sredine i smanjenju drastičnih posledica klimatskih promena.
Menjajmo navike! Promenimo sebe! Smanjimo emisije! Smanjimo upotrebu fosilnih goriva!
Jedimo manje mesa! Reciklirajmo!
Koristimo obnovljive izvore energije!
Is it possible that a 15-year-old girl can encourage people to think about the environment and climate changes? “Nothing is impossible for someone who has the will to try” – Alexander the Great
Although you know that your car works according to the system of using fossil fuels, you still decide to create emissions of harmful gases instead of riding a bicycle or walking? Do you use deodorants, hair sprays, refrigerators or air conditioners every day? Excessive energy consumption has become a normal occurrence like the blink of an eye. Why are 21st century factory products still extremely harmful to the environment? Is disposable plastic still in use? Oil accidents are not an unusual phenomenon? The air we breathe is full of chemicals that can be deadly? And when was the last time you planted a tree and said NO to creating the emissions? Have you heard about the greenhouse effect from a young person? Then I wonder confused whether you, the adults, have ever thought that your children or grandchildren would suffer because of your negligence towards nature, actually to yourself, because man belongs to nature, and not nature to man? To what exact point does society aspire with its industrial progress? When progress stops, in what conditions will it leave humanity?
A, šta ste vi uradili za spas planete Zemlje? Pišite!
Contact Info
Phone
Address of school
064 2330398
Mihajla Mihajlovica bb, Vlasotince